Kćerka propovjednika Samuela Parrisa, trčala je po prostoriji, vrištala, zavlačila se pod krevet i tresla u groznici. Ljudi su smatrali da je za sve kriva ropkinja, crnkinja Tituba, za koju se pričalo da se bavi crnom magijom.  Zavladala je panika. Vešticom ili vešcem mogao je biti proglašen bilo tko! Tako je u Salemu počeo lov na vještice. Osim Betty, simptome opsednutosti počelo je pokazivati i nekoliko drugih devojčica i devojaka, za koje se tvrdilo da su gole plesale u kolu u šumi, izvijajući se pritom u grčevima, i nakon toga padale ukočene na tlo. Liječnik kojeg su pozvali da ih pregleda utvrdio je da su nesumnjivo opsjednute.
  

        Ubrzo nakon toga, 29. februara 1692., pred sud su pod optužbom da su vještice izvedene prve tri žene: Tituba, Sarah Good i Sarah Osborn. Tituba je nakon početnog nijekanja priznala da su ona i ostale optužene vještice, da su letjele iznad grada na metlama i začarale djevojčice, a sve prema naredbi vraga. To je pokrenulo lavinu drugih hapšenja. Do ljeta je optuženo i na smrt osuđeno 19 žena, a niz je drugih čamilo u zatvoru očekujući suđenje.
 

        Histerija se smirila kako je i počela, a suci koji su vodili suđenja nakon nekog vremena priznali su da su pogriješili, žene koje su optužene bile su nevine. Zaslepljenost mržnjom i praznoverje bili su dovoljni da one budu osuđene na smrt.

       

        Samo u 1692. godini u Salemu, Massachusetts, pod optužbom da su se bavili crnom magijom obešeno je 13 ljudi. Za pukovnika Bucksa iz Bucksporta u Mainu bila je stvar prestiža da i njegovo selo uzme učešće u lovu na vjestice. Prst javne osude je pokazao na jednu staricu,. Ime joj je bilo Comfort Ainsworth i bila je starija od 90 godina. Proces je poceo. Svedoci su se redali jedan za drugim izricuci besprizorne osude. Na okrivljenu gotovo da nitko nije ni pogledao. Porota nije dugo razmišljala. Citirajući tekst "Zlo ne zaslužuje da živi", sudija je optužio Comfort Ainsforth za bavljenje crnom magijom i osudio je na smrt. Pred pogubljenja jasnim glasom je povikala: "U životu nikada nisam proklela nikoga! Ali, vas, gospodine, i vaše ulizice, što me u smrt poslaste, mogu prokleti mirne duse. Kada umreš, a to će biti uskoro, obećavam ti da cu ostaviti otisak svog stopala na tvom nadgrobnom spomeniku. A taj biljeg, pukovnice Bucks, ostaće za sva vremena da svet nikada ne zaboravi nepravdu učinjenu na ovaj dan".

        Tri mjeseca posle suđenja pukovnik je umro. Naslednicima je ostavio u amanet da mu podignu nadgrobni spomenik od takvog kamena da ga nista ne bi moglo oskrnaviti. Jednog dana su se na mramoru pojavili tragovi stopala koji se nisu mogli ukloniti. U potpunoj tajnosti unajmljen je drugi kamenorezac koji je isklesao spomenik isti kao i prethodni. Stara ploča je zakopana, a nova postavljena na predviđenom mestu. Nije proslo ni desetak dana kada naslednici saznadoše od preplašenih ljudi da im varka nije uspjela. Na ploči su se videle jasne konture stopala. Gunđajuci protiv vandalizma, objašnjenje koje nikog nije uverilo, naslednici nisu odustali, vec dadoše da se napravi spomenik od jos plemenitijeg i skupljeg kamena. Dakako, i on je ponio biljeg izrecenog prokletstva. Obeshrabreni naslednici nisu dalje pokušavali. Posle tri veka, biljeg je poput žive rane i dalje prisutan na grobu pukovnika Bucksa.

 

 

 

        Kao prosečni stanovnik hrišćanskog sveta svako se bar jednom u životu susreo sa pričama o ljudima koji "štuju" đavola, po Bibliji, prognanog anđela koji je bio grešnik. Sa tim pojmom ljudi obično poistovećuju sve one koje ne razumeju i koji se na prvi pogled čine drugačijim. No, ljudi koji sebe smatraju Satanistima ne vide celu sliku kao i hršćani. Njihova priča je poprilično nerazumna te joj fale osnove i dokazi, no zar ne fale i Bibliji? Ovo je samo prikaz priče iz drugog ugla:

 

Kroz Oci Sataniste

        Spiritualni Satanizam, etiketiran kao "Tradicionalni Satanizam" razlikuje se od Lavejanskog Satanizma, u smislu da smo mi svesni postojanja Satane/Lucifera kao stvarnog bića. Mi NISMO ateisti! Pored ogromnih razlika, Crkva Satane, osnovana 1966, od strane Antona Šandora Laveja, koja trenutno zauzima ateistički stav, i smatraju sebe Bogovima. Oni obožavaju sebe. Mnogo tradicionalnih Satanista obožava Satanu/Lucifera. Neki ga smatraju za prijatelja i ne obožavaju ga, drugi samo priznaju njegovu egzistenciju. Poštuje se individualnost i lični izbor. Odnos čoveka sa Luciferom zavisi od individue, jer Satanizam ceni slobodnu misli i individualnost.
        Satanizam nije  hrišćanski pronalazak. On nema svoje korene u hrišćanstvu. Hrišćanstvo je izokrenulo i izobličilo sve iz starih religija. Koreni Satanizma su u starom Egiptu i Sumeriji/Mesopotamiji. Stari Bogovi su ovde da nam pomognu. Oni su postali Đavoli da bi opstali.
 

Zasto Lucifer?

        Lucifer je najmoćniji Bog. On je isto veoma prijateljski naklonjen ka ljudima, kao suprotnost onome šta piše u horor pričama koje serviraju hrišćani, religije "beloga svetla" i njihovi poklonici. Po Satanizmu, hrišćanske laži imaju svrhu da zarobe ljude, i da ih stave pod kontrolu zajedljivog, besnog i pakosnog bića kojeg hrišćani obožavaju. Satanisti veruju da Hrišćanski Bog mrzi čovečanstvo. Javeh/Jehova (hrišćanski Bog) nije imao ništa sa kreacijom čovečanstva. Bivše božanstvo Ugarita, on je El-ov sin, i Zemlja je pripala njemu posle odluke Bogova. Sedam kojih odlučuju. On se borio sa bogom Baalom i pobedio ga. On je "tiranin koji vlada gvozdenom pesnicom".  Satanisti propovedaju da je hrišćanski Bog mrzi ljude, sa stavom: "Hrišćanska Biblija je puna kletvi, kazni, masovnih ubistva i mučenja, sva ova su usmerena ka čovečanstvu. Imao je svog sina, u ljudskog formi, mučenog i zakucanog za krst. Ako ovo radi svome sinu, da li ti je ikada palo na pamet šta bi uradio tebi? Ovo je ljudska žrtva ukoliko ih je i bilo. Njegovi sledbenici su nesrećni i tužni. Neuka, siromašna tinejdžerka, majka njegovog kopila, putovala je milje i milje na magarcu, u zadnjim stadijumima svoje trudnoće. Ovo biće nije imalo ni malo uljudnosti, da obezbedi odgovarajući zaklon ovoj mladoj devojci, jer su krčme bile prepune. Ona je donela ovo kopile na svet, u staroj i hladnoj štali, kao životinju."
        Po njima, Lucifer je pravi prijatelj čovečanstva. On nas ojačava, ispunjava svoja obećanja, on je dosledan i brižan. Lucifer hoće od nas da postanemo kao Bogovi, dok drugi žele da nas porobe. Postoje zabeleške o Luciferovom posećivanju. Za razliku od hrišćanskog Boga, Lucifera se ljudi boje, zato što on donosi. Kada mi odlazimo kod Lucifera mi dobijamo rezultate. Postoji stara izreka koja govori: "Pakao je vrlo darovit". Lucifer podržava snagu, moć i pravdu. On nam pokazuje da NIJE OKEJ da zloupotrebljavamo. On nam pokazuje da smo mi bića, koja zaslužuju zadovoljstvo, sreću i bolji život. Strana koja se prikazuje je ta da je Lucifer veliki oslobodilac čovečanstva.

Ko je Lucifer?

        Po verovanju satanističke religije, sumerski Bog, EA/ENKI je Lucifer. On je vrhovni BOG, ne anđeo! On je bio oklevetan vekovima sa obmanama i lažima. Većina ljudi ne zna Lucifera. Oni veruju u sve što im je rečeno bez ikakvog pitanja. Strah je moćan alat koji je korišćen kroz vekove da bi držao čovečanstvo dalje od Lucifera. Lucifer je isto i najbrilijantniji od Bogova. On je pravi Otac i kreator čovečanstva. On je isto vladao Egiptom pod imenom PTAH. ENKI znači Gospodar/Vladalac Zemlje. On je isto poznat kao Vodonoša iz znaka Vodolije. 11. znak Zodijaka. Jedan od Luciferovih brojeva je 11. Ovo može da se pronađe kroz istraživanje stare mitologije. Satan/Enki je osnovao Stari egipatski Red Zmije, tačnije, Bratstvo Zmije. Vekovima, ova učenja su bila korumpirana i više nisu nalik originalnim doktorinama. Ovaj Red je imao zadatak da čovečanstvu donese Božansko znanje i moć. Arheolozi su pronašli mnoštvo tabela, iz predela koji je poznat kao kolevka čovečanstva na bliskom istoku. One otkrivaju da je Ea/Enki, Gospodar Zemlje, čiji su simboli zmija i trozubac, stvorio čovečanstvo od evoluiranih primata koristeći spermu Bogova i jajašce primata. Mi nismo evoluirali prirodno. Ovo je razlog zbog kojeg mi lako oboljevamo, za razliku od životinja koje imaju bolje zdravlje. Lucifer je hteo da nas napravi savršenima, ali je zaustavljen da to učini od strane drugih Bogova.
        Reč "Satan" na Hebrejskom znači protivnik i pobunjenikl (može ga se zamisliti kao tmurnog dečka u crnom u zadnjoj klupi u razredu). Svaki Bog koji se suprostavio hrišćanskom Bogu Jehovi, bio je žigosan i oklevetan. Satana/Lucifer, nije samo Hebrejska mitološka figura. On je postojao i pre religije Jevreja. Hrišćanska Biblija je osnovana na Sumerskoj/Mesopotamskoj mitologiji. "Lucifer," doslovno znači "Svetleći", "Donosilac Svetla", "Donosilac Znanja" i "Sin zore". Satan/Lucifer je poznat kao Bog pobunjenik, Bog koji je čovečanstvu doneo znanje, da bi ga uzdigao iznak nivoa životinje. Lucifer, zajedno sa Belzebubom, Aštarot, Azazelom, Belijalom, Mamonom i drugim Bogovima pobunio se zarad čovečanstva. Bili su nadbrojani to je razlog zbog kojeg su izgubili rat. Ovo se desilo posle toga kada je Zemlja bila predata mlađim Bogovima. Mlađi Bogovi nemaju poštovanje za čovečanstvo, i kao Jehova, oni su ludi za moći, nemarni i oholi. Svi Đavoli i Demoni su stari Bogovi. Gradovi, biblioteke i drugi izvori znanja su bili uništavani u pokušaju da unište sve i svo znanje o Starim Bogovima. Svi bogovi koji su učestvovali, oženili ili se sprijateljili sa čovečanstvom su bili prokleti i proterani od strane drugih Bogova.
        Bogovi su vanzemaljska humanoidna rasa bića, od kojih je Lucifer Vrhovni i sveprisutan. U hrišćanskoj Bibliji, Bogovi su poznati pod imenom Nefilimi. Ova bića su vrlo evoluirana, napredna i moćna. Oni su genetski modifikovali njihov DNK, tako da ne stare. Oni postoje u svemiru. "Pakao" je u svemiru. Egipatski Bog Tot kaže da je Pakao na pojasu sazvežđa Orion. U Nekronomikonu (ova knjiga bazirana je na Sumerskoj/Mesopotamskoj mitologiji, iako je klasifikovana kao delo fantastike): "Kada veliki medved bude bio nisko na nebu". Kada se planete poređaju u određeni pravac, otvara se put za svemirske putnike. Ljudi uvek gledaju u nebo, očekajući ponovni povratak Bogova.
        Lucifer je neverovatno jak, brilijantan i moćan. On odbija da prizna poraz. Od tada, mnogi su uvideli nedostatke i tiraniju Raja (Nibiru) i priključili se Luciferu u svojoj borbi. Satan je postao, još jednom, ekstremno moćan. Nasuprot manjim brojkama, on pobeđuje. Kao Satanisti, mi možemo da osetimo njegovu snagu. Hrišćani su slabi. Jedan Satanista vredi mnogo hrišćana.

Istina O Paklu

        Ne, pakao nije plamena reka. Pakao nije unutar Zemlje, kao što su neki hrišćani pokušali da poplaše ljude. Dvadeset i pet milja ispod zemlje, mi imamo koru, litosferu. Ona je napravljena od čvrstog kamena. Neki hrišćani su ugrabili šansu, opet, delujući na neznanje, i izjavili su kako su se čuli vrisci iz rupe koja je izbušena devet milja (korespondujući sa devet kapija Pakla). Istina je za jedno, da je toplota istopila mikrofon, a na drugo je uticao pritisak. Da li si ikada plivao u dubinu, barem od dva metra? Pritisak pravi zvuk zvonjave. Da se vratim na čvrst kamen i litosferu, zvuk se prenosi molekulama vazduha. Pokušaj da dišeš kompletno zakopan u čvrstom kamenu.
        Hrišćanski koncept Pakla je totalno komičan. Neki od nas, koji smo bliski sa Luciferom, smo videli Pakao. Mi smo svi imali ista iskustva. U Paklu ne postoji dan i noć u onom smilu za koji mi znamo. Pakao je sav u mraku, ali je osvetljen plavim svetlom. Luciferova prava boja je plava. Ja sam videla ljude kako sede okolo stola u baru dole, igrajući karte. Soba je bila puna dima. Ovi ljudi, već mrtvi, su mogli da puše. Pakao ima glavni grad koga mi znamo pod imenom "Pandemonium". Ovde, ima jedna velika planina, čiji je vrh skinut. Na ovoj planini je mesto gde Lucifer i Bogovi pakla prebivaju. Lucifer ima prelepu ogromnu palatu ovde. Postoje zaravni, na kojima drugi Bogovi imaju svoje palate i zamkove. Ispod, nalazi se grad. Postoje veliki amfiteatri u Paklu, za koje se kaže da su "rivali lepoti raja".
        Za razliku od raja, gde se "rajski domaćin" hrani dušama, Pakao je sav u noćnim barovima, kockarnicama (koje vodi Mammon), hrani, seksu i zabavi. Ljudi su ovde sigurni. Po onome što se uči, Pakao je na drugoj planeti. Da, tamo postoje neka sumporna udubljenja, ali ovo nije razlog da se plašimo, osim ako naravno, nismo hrišćanin.

Wicca

        Wicca je jedna od brojnih formi Paganizma, danas najraširenija i najpoznatija. To je religija, priznata zahvaljujući Geraldu Gardneru. Nije kult, jer nema nikakve dogme, nema svete knjige te je vrlo individualna. Jedini je zakon: "Dok ne povredjujes drugog, radi sta ti volja". Wiccani veruju u 3x3 pravilo, odnosno da sve što uradiš ti se vraća 3 puta jače. Dakle, veruju u karmu, kao i u reinkarnaciju. Posle života duša odlazi u Zemlju leta.
Wiccanska magija nije visoka magija. Wiccani prave talismane, proucavaju astrologiju, pa i kabalu, bacaju čini i slave promene Majke Zemlje.
Sve drevne Boginje se posmatraju kao Velika Boginja, koja ima brojna imena (Izida, Dijana, Hekata, Keridven, Afrodita, itd.). Ima 3 aspekta koji se menjaju u odnosu na godišnja doba. Ona je i devica i majka i starica.

        Boginja ima odnose sa Bogom, on ga i rađa, a i ljubavnik joj. On je takođe Veliki Bog, odnosno čine ga svi drevni Bogovi. On je rogati Bog Pan, Lucifer (ne Satana,vec starorimski Bog jutarnje zvezde) . Njihov odnos se slavi tokom 8 sabata. Slave se i esbati, noći punog Meseca. Kad je pun Mesec, možete ostaviti vodicu celu noć, veruje se da je Mesečeva vodica dobra za pročišćavanje. Skupovi veštica (koveni) igraju, plešu, nekad goli (obavezno u Gardnerovoj formi Wicce), nekad ne.
        Wicca je religija, a Witchcraft nije. To je zanat (kako se jednom nswiccan izrazio). To je bacanje čini, spravljanje napitaka, tj. bavljenje magijom. Ima mnogo formi Wicce: Gardnerova, Aleksandrijska (Alex i Maxine Sanders je osnovali, on je umro, dok je Maxine živa i prima veštice na obuku), vilinska, Dijanička (feministički pokret, verovanje samo u Boginju), Diskordijanska, Georgijanska, eklektična (razne forme) itd.

        Pentagram nam govori o našoj sposobnosti da prizovemo duh na zemlju. U magijskim ritualima on je ucrtam ma disku koji može biti napravljen od raznih materijala i postavljen na oltar. Pentagram možemo prilagoditi sebi tako što ćemo mu dodati naš astrološki znak, rune ili druge znakove koji imaju posebno značenje za nas. Mnoge Veštice nose privezak ili prsten u obliku pentagrama kao znak svoje religije ili kao amajliju ili talisman. Tokom magijskih obreda pentagram može biti nacrtan u vazduhu atameom ili mačem. Nacrtan na određeni način služi za prizivanje ili odpuštanje energije. Postavljen na oltaru on služi za fokusiranje čarolije. Koristi se i u najjednostavnijim čarolijama koje se izvode uz pomoć sveće. Sveća odgovarajuće boje se napuni i postavi na pentagram. Krug oko zvezde predstavlja Boga i Boginju, on prelama i reflektuje svetlost i donosi nosiocu sveopštu inteligenciju, univerzalnu mudrost i izaštitu.Svaki od pet krakova predstavlja jedan od elemenata:

     Zemlja: (donji levi ugao) Stabilnost i fizičku izdržljivost
     Vatra: (donji desni ugao) Hrabrost i izazov
     Voda: (gornji desni ugao) Emocije i intuiciju
     Vazduh: (gornji levi ugao) Inteligenciju iumetnost
     Duh: (centralni krak) Sveukupnost i božansko

        U moderno doba pentagram je postao simbol zla, a ova predrasuda je podstaknuta pojavom satanističkih kultova koji koriste obrnuti pentagram u svojim ritualima. Satanističke sekte međutim, nemaju nikake veze sa religijom veštica. One su anti-hričćanske, a veštičija religija je prehrišćanska.

 

 

 

Voodoo

        Voodoo (hoodoo, voudon) je skup magičnih verovanja i praksi, koje se upražnjavaju u nekim delovima Afrike, Južne Amerike i zapadne Indije, a naročito na Haitiju. Reč "vodoun" proizlazi iz vodu, sto znaci "duh" ili "bočanstvo" u fonetskom jeziku Dahomeja, sada delu Nigerije.
        Voodoo se razvio u 17. veku na plantažama robova u Americi kao kombinacija rimo-katolicizma i zapadno-afričkih religioznih tradicija. Verovanje podržava i pripadnost katoličkoj crkvi. Ono uključuje postojanje Loa ili duhova, a neki od tih identiteta se poklapaju sa onima kod hrišćanskih svetaca.

        Loa duhove pozivaju sveštenik (houngan) ili sveštenica (mambo) u ceremonijama, tokom kojih okupljeni postaju opsednuti duhovima i padaju u trans. Voodoo hram (houmfort) ima centralno mesto u kojima Loa duhovi silaze da bi "zajahali" molitelje. Loa se moze prepoznati prema karakterističnom ponašanju opsednutih osoba. Zbog jedinstvene mešavine francuskih, španskih i indijskih kultura, New Orleans nudi savršeno mesto za praktikovanje i razvoj Voodoo-a. Danas, neki izjavljuju kako 15% stanovništva New Orleans-a još uvijek praktikuje Voodoo. Moderan Voodoo je evoluirao u mnogo puteva, uključujući tu i sveštenike dostojne poštovanja i majke, koji imaju svoje vlastite crkve i održavaju jedan kult prodavnica u kojima prodaju i napitke.
        Postoje dva osnovna pravca Voodoo-a. Rada je familija Voodoo duhova i to relativno miroljubivih i sretnih Loa. Petro je crna magija u Voodoo-u i to je Voodoo od besnih, podlih i opakih Loa ili duhova. Opasne se stvari dogadjaju u Petro Voodoo-u uključujući smrt prokletih i stvaranje Zombija.
        Zombi su stvoreni od crnih magova u Voodoo-u, zvanih Bokor koji stavljaju jedan otrov na kožu žrtve. Niko od nepozvanih ne zna tačno koji su sastojci otrova, ali pretpostavlja se da sadrže supstance od raznih toksičnih životinja i biljaka, uključujući izlučevine žlezda žaba krastača, milipeda i tarantula, kožu od otrovne žabe sa stabla, semenje i ostalo iz otrovnih biljaka, čovečije ostatke, i četiri vrste pufer riba, koje sadrže tetrodotoxin, jednu od najotrovnijih supstanci u svetu. Nakon toga, žrtva postaje potpuno paralizovana i pada u komu. Gris-gris je Voodoo čaranje koje pouzdano izaziva dogadjaj (dobar ili loš), a osim toga koristi se i za zaštitu od zla ili da bi se osigurala dobra sreća.
      

 

Samanizam

        U antropološkoj dokumentaciji šamanizam i njegovo poreklo se često vezuje za plemenske strukture sibirskog i centralno-azijskog regiona. Razlog tomu može biti u činjenici da je većina informacija o šamanizmu do polovine 20. veka bila bazirana na studijama ruskih naučnika iz 19. i početka 20. veka koji su proučavajući sibirsku i centralno-azijsku kulturu ostavili vrlo lepu i opširnu studiju o šamanizmu. Sibir i Centralna Azija su mesta u kojima je šamanizam antropološki proučavan, a sam fenomen je sa nekim zajedničkim regionalnim i individualnim karakteristikama, bez formalne povezanosti, prisutan u svim djelovima sveta.

        Šamanizam je najstariji naučni eksperiment ljudske civilizacije. Metoda naučnog istraživanja u šamanizmu bazirana je na direktnoj iskustvenoj spoznaji i usmerena je na esencijalno istraživanje fenomena života i bitka. Desetinama hiljada godina širom sveta, gde god su postojale i postoje ljudske zajednice, šamani su otvaraući se ka komunikaciji sa totalnošću postojanja svega što jest i direktnim iskustvima proizašlim iz nje, doprinosili evolutivnom razvoju čovječanstva i elementarnih ljudskih aktivnosti. Metode duhovno-psihološkog razvoja čovjeka (medicina i farmacija, svi oblici umijetnosti, lov, ribolov, obrada metala, poljoprivreda, upoznavanje sa zakonima prirode i svemira, religija, rituali, itd.) neke su od glavnih ljudskih djelatnosti koje su inspirirane prisustvom šamanizma i šamana.

        Šamanizam se otkrio čoveku onoga trenutka kada je čovjek spoznao da promjena svijesti, tj.stanja percepcije, uslovljava promenu doživljaja,uvida i iskustva realnosti. Jedna od fundamentalnih postavki teorije relativiteta je, da parafraziram, da promatrani fenomen ili pojava su određeni perceptivnim stanjem promatrača. U svakodnevnici svakog ljudskog bića, ova postavka je vrlo očigledno manifestirana npr. kroz razliku realnosti budnog-dnevnog stanja i realnosti snova tokom spavanja. Dnevna realnost i realnost sveta snova samo su mali dio beskonačnog broja realnosti koje su međusobno povezane i formiraju "mrežu" postojanja svega što jest kroz koju uzročno-posledičnom vezom utiču jedna na drugu. Komunikacija različitih dimenzija odigrava se kroz interakciju vibracija. Polazeči od zakona relativnosti i vibratorne prirode svega što čini totalnost postojanja i života, šamani su počeli otkrivati metode svjesnog mjenjanja stanja percepcije.To je otvorilo uvid u širi spektar dimenzija postojanja, njihovu povezanost i prirodu međusobnih utjecaja. Proučavanjem percepcije šamani su otkrili određena stanja i metode kojima mogu transformirati vibracije i izazvati suptilne promene u jednom sloju vibracija, koje dalje kroz lančanu reakciju mogu prouzrokovati promjene u ostalim vibracijama.

 

 

Druidizam

        Gali su jedno od keltskih plemena koji su živeli u delu Francuske. U zapadnu Europu su još došli u praistoriji i vrlo brzo izgradili prilično originalnu kulturu. Njihova istorija je kompleksna, kultura briljantna, a njihov će se uticaj osetiti čak i nakon rimskog osvajanja. Prili;no je te[ko povezati nekakvu sliku s imenom Toutatisa, Belenosa ili Esusa i još ih je teže integrirati u mitove. Za razliku od Grka i Rimljana, Kelti nisu "humanizirali" svoje bogove; njihovi Bogovi nemaju ljudske osobine, niti postoji njihova genealogija. Doduse, pod uticajem Rimljana, nakon osvajanja, i oni su počeli prikazivati svoje bogove u ljudskom obliku. Druidi su generacijama usmeno prenosili svoje znanje kako ne bi bilo dostupno drugima. U periodu rimskog osvajanja Galije, druidi su bili progonjeni, i tako je izgubljeno ono sto su oni znali, uključujući i mitove.

        Druidi su se bavili stvarima vezanim za religiju, bili su prisutni pri žrtvenim obredima, bilo javnima ili privatnima i svake godine su na određeni dan sastanak imali na nekom svetom mestu. jeruje se da je njihova doktrina nastala u Britaniji. Druidi nisu šsli u rat, a nisu ni poreze plaćali. S obzirom da su to bile prilično dobre privilegije, mnoge su privlačile njihove nauke. Jedino što su trebali znati je određeni broj stihova napamet iđskolovati se dvadeset godina (samo to i nista vise). Jedno od glavnih stavki njhova učenja je bila to da duše nakon smrti ne nestaju, nego se ponovo rađaju u drugom telu.  Dakle, bavili su se proučavanjem zvezda, prirode stvari i moći Bogova. Bili su zakonodavci i suci. Druidi su bili obučeni kao običan puk i imali su konje poput galske aristokracije. Nasuprot verovanju, nisu nosili bele halje. Galsko "sveštenstvo" je bilo podeljeno po hijerarhiji na druide, vraceve i barde. Ukratko, funkcija druida se moze podeliti u pet glavnih tačaka:
1. Kontrola religije
2. Filozofija
3. Nauka
4. Edukacija
5. Pravo, te "diskretno" sudelovanje u politici (isto kao i Crkva danas)

 

 

Vampirizam

        Sa imenom Drakula, Vlad se nije rodio nego ga zaslužuje tokom života. Na rumunskom, reč "drac" znači "zmaj" ili "vrag". Naime, Vladov otac bio je član kršćanskog Reda Zmajeva, zbog čega su ga zvali Dracul, pa se smatra da Dracula znači Draculov sin ili sin Zmaja.
Priča počinje u decembru 1447. godine kada ubijaju njegovog oca, Vlada Drakula i brata Mirceu po naređenju tadašnjeg mađarskog guvernera Hunyadija. Zbog smrti starijeg brata, Vlad postaje zakonski naslednik Wallachianskog prestola.

        Unatoč tome, Vladislav II, pripadnik jedne druge grane obitelji, preuzima tron Wallachije uz pomoć Hunyadija koji na taj način pokušava osigurati Mađarski utjecaj u Karpatima. Vlad to ne prima mirno pa nakratko dolazi na vlast sledeće godine, samo da bi ubrzo bio prisiljen bežati u susednu Moldaviju. Nedugo zatim, zbog velike opasnosti od Turaka, Vladislav II raskida savez sa Mađarima i udružuje se sa Turcima.

        Razočaran Vladislavom, Hunyadi 1456. godine priznaje Vlada Drakulu za vladara Wallachie samo da bi nedugo zatim u Beogradu, umro od kuge. Poduprt Mađarskom, Vlad ubija Vladislava II i započinje šestogodišnju vladavinu tokom koje steče svoju reputaciju. Bio je nemilosrdan tiranin i svaku je neposlušnost brutalno kažnjavao. Nedugo nakon što je Vlad seo na prijestolje, Turci ponovo kreću na Evropu i usput na Wallachiju. Tako je u jednoj od prvih bitaka, nakon pobede, Vlad naredio da se mrtvi Turci nabiju na kolce i postave uz glavne ceste kao upozorenje svim neprijateljima.

        Drakula se, očekujući osvetu, utvrđuje u dvorcu Bragga. Tako je Turska vojska pri sljedećem pohodu krenula baš tamo i poslije kraće opsade razbila obranu i zauzela dvorac. Zahvaljujući pripremljenom tajnom prolazu, Vlad Drakula bježi preko Transilvanije u Mađarsku i stavlja svoje usluge na raspolaganje tamošnjem novom kralju Matijašu Korvinu. U to su vreme Europom, inače, već počele kružiti priče o šestogodišnjim patnjama Vladovih podanika i grozotama kroz koje ih je ovaj proveo, pa 1475. godine Korvin hapsi Drakulu. Godinu dana kasnije politička se situacija promijenila u Vladovu korist i on ponovo postaje najbolji izbor za vladara Wallachije. Nakon nekoliko meseci vladavine, Vlada Drakulu plaćeni ubojica ubija na spavanju. Grofa Drakulu pokapaju u manastiru Snagov, na izolovanom otoku. 1930. godine grupa arheologa otkapa grobnicu i otkriva da je prazna.

        Ostalo je istorija. Mada, moram priynati, poprilično nejasna istorija. Odjednom se rađa priča o vampirima, nemrtvim krvopijama koji beze od sunca, drže se podalje od krstova, spavaju u mrtvačkim sanducima i žive večno. Jedina veza koju vidim sa Grofom Drakulom je ta da vampiri spavaju u kovčegu, kao i on. No, sve to nam je dovelo dosta priča, legendi, tračeva, kletvi i filmova o vampirima čije skromno poreklo vodi do rumunskog grofa Drakule.

 

              Magija se obično deli na Belu i Crnu:

             Bela magija oslobađa i pomaže ljudima od uticaja crne magije, koja je negativna i s kojom se nanosi zlo, nesreća, uništenje, pa čak i smrt. Mada se mora paziti kojim danom se magija upražnjava:

Ponedeljak - dan koji se koristi za crne ceremonije i crnu magiju uništenja

Utorak - dan za crnu magiju mržnje i ceremonije osvete
Sreda - dan za magiju koja je vezana za posao i razne komercijalne aktivnosti

Četvrtak - magija vezana isključivo za novac i razne novčane transakcije

Petak - za sve magične obrede koji se odnose na ljubav

Subota - za sve magične operacije koje se tiču visoke crne magije

Nedelja - za odmor

           Za svaki dan pripisuje se jedan planet i njegova dominacija. Također, u toku jednog dana točno je određena satnica kada se započinje sa radom i kada taj ritual mora biti završen.  Jedan se dan promatra od buđenja odnosno zore pa sve do zalaska sunca. Noć se dijeli od zalaska sunca pa sve do jutarnje zore, dakle analogno danu. Magičari moraju imati posebne prostorije gdje mogu nesmetano da rade te svoje magične rituale. Te su prostorije obično sa vrlo malo svjetlosti. Svaki magičar ima svoju tajnu receptutu koju ljubomorno čuva. Obavezno mora koristiti četiri bitna elementa - voda, zrak, zemlja i vatra. Za vatru koriste sveće. Sveće mogu biti napravljene od najrazličitijih boja i upravo to im daje posebno značenje.

 

Bela - predstavlja inspiraciju, povećava našu spoznaju te pomaže ponekad u rešavanju nerešivih problema.

 

Svetlo plava - štiti od zla i pomaže za ozdravljenje od raznih bolesti.

 

Žuta - predstavlja spiritualnu ljubav.

 

Crvena - predstavlja pravu ljubav, kao i naše seksualne aktivnosti. Ova boja se koristi za rituale zavođenja, seksualne privlačnosti.

 

Zelena - otvara nove početke, novi posao ili preuzimanje jedne nove karijere, pojačava prijateljstva. Koristi se za uspjeh u svakom polju.

 

Crna -  upotrebljava se za loše, za zlo. S njom se prizivaju mračne sile noći, demoni, da bi se nekome nešto loše. učinilo.

 

 

 

 

Razna porekla magija

 

    Orijentalna magija u Kini veliku važnost pridaje magičnom ogledalu. Magično ogledalo je instrument pomoću kojeg su se štitili od uroka, crne magije, odnosno protiv zla, smrti i bolesti. U Kini su vjerovali da snaga i moć demona znatno se smanji ukoliko se taj demon ili grupa demona ugleda u magičnom ogledalu, čak vlasniku tog ogledala ne mogu učiniti ništa. Osim magičnih ogledala u Kini još i dan danas koriste najrazličitije amajlije. Amajlija ili amajlije da bi imale veliku snagu morale su se ispisivati sa perom napravljenim od breskvinog drveta a boja koja je korištena je crvena (crveni cinober). Po njihovom vjerovanju a i iskustvu, te amajlije su toliko jake da ne samo da pobeđuju zle duhove nego pobeđuju i zločeste životinje i ljude. Amajlija ako se radi na papiru onda papir mora biti crvene ili žute boje. Ponekad se na tom papiru crtaju i oblikuju osobni idoli sa poznatim njihovim gromovitim pismom. Takva amajlija obično se stavlja da visi kroz jednu rupicu dugmeta ili stavlja u crvenu torbicu ili čak zalepi na vrata ili krevet gde spavamo. Ponekad svoju amajliju zapale, a pepeo mešaju sa čajem ili vodom, te piju. Na taj način žele da simbolika i snaga te amajlije u potpunosti zagospodari sa celim telom. U kini veruju i u moć mača. Mač napravljen od novčića može se koristiti u svim magičnim ritualima. Osobito je jak mač napravljen od dudovog drveta. S tim mačem mogu se pobediti i zli magičari. 

    Islamska magija je staroj magija u kojoj se često koristi čvor ili više čvorova, kao sredstvo za razne kletve. Muslimanska magija ili njihova tradicija ima neobičnu priču. Muslimanska magija vezana je za jednog čoveka koji se zove prorok Muhamed, a kojeg je začarao jevrejski čarobnjak ili magičar koristeći upravo ovu tehniku - čvor. Na špagi je bilo napravljeno ili svezano devet čvorova. Svaki čvor vezivao je jednu kletvu. Kletve su gubile snagu ako bi jedan po jedan čvor bio otvoren ili jednostavno kompletna špaga  bila bačena u vatru uz odgovarajuće molitvene riječi. Danas se islamska magija barem ovdje kod nas povezuje sa Hodža – Kuran – Zapisi. To bi značilo da Hodža koristeći vjeru Islam odnosno moć svetog zapisa Kuran te u najvećoj mjeri piše na pergamentu svete rečenice iz Kurana koje su po njemu potrebne u tom trenutku za određenu osobu.

    Centralno azijska magija se stvarala među plemenima Centralne Azije, te većinom se koristila za lečenje bolesti ubijanjem čvorova. Postoji redovan obred, ritual koji se koristi u tu svrhu. To je ritualna magija. Isprede se trobojno uže; zeleno, plavo, crveno, a svakog dana zaveže se jedan čvor. Poslije sedam dana ove čini se zakopavaju na nekom nedostupnom dalekom mjestu. Smatralo se da je tada i ta bolest zauvek zakopana sa svom svojom negativnošću. Mnogo puta na takav način ili neki sličan njemu dešavala su se čuda.

    Egipatska magija je posvećena kultu zvijezda (astrologija) i koristi moć magičnih piramida. Poznato je da su piramide katalizatori kozmičke energije koja se sakuplja, kondenzira u jednu snažnu živuću energiju. Keopsova piramida poseduje sve karakteristike za vrlo uspješno rukovanje. Osnova ili baza Keopsove piramide obično se izrađuje od bakra. Magičar, okultista može koristiti i piramidu napravljenu od kristala, metala, plastike (plexiglass). Originalna piramida umanjuje se u skali 1:1000. U tijeku rituala, seanse slika određene osobe pušta se unutar piramide za celo trajanje lunarnog perioda. Za jačanje i ozdravljenje stavlja se slika osobe u vrijeme rastuće lune. Ako je osoba jako bolesna ili pod delovanjem crne magije ne smije se u tom slučaju stavljati u unutrašnjost piramide jer će joj biti još lošije. Kod takvih slučajeva slika mora biti u padajućoj luni. Padajuća luna odnosi višak energije, negativnost, bolove, zlo, nesreću itd. Ako se stavi slika zdrave osobe u piramidu padajuće lune onda se ta osoda vrlo brzo razbolijeva, gubi snagu i može umrijeti. U piramidu se mogu stavljati i odevni predmeti pojedinih ljudi ili vizit karte poduzeća, firmi, talisman, amajlije, razni dokumenti, računi i dr. Da bi se pojačao efekat piramide okultisti unutar piramide ubacuju pojedine mirise kao npr. tamjan. Moć tamjana je ogromna. Piramide uvijek moraju imati izvor svetlosti. Vanjski špic piramide može se koristiti i u zaštiti od podzemnih zračenja.