Kao da je na tren zadrhtalo,
ovo naslikano srce.
Pogadja li ga ova tisina
ili ova bol nije vise ljudska.
Kao da se u njoj zaustavila
sva ona svecanost zivota,
i vecnost zapisana brojem,
ili su to samo moje beleske
i mere za rucno sivena odela,
pazljivo opeglanih ivica,
Zar su ovo samo reci
za moja buduca pozutela pisma.
Kao da je moj zivot
neki jeftin poklon u kutiji,
i zaboravljena stvar u koferu.
Pristao sam, sam
da postanem bezimen,
izbrisan
na vizitkartama
u adresarima.
Dusa je moj jedini svedok
i svetionik,
moja svetlost pre trajanja.
Moja je svaka zelja rasuta.
moje duse mlada
i fatalna
kao neke lepe zene ukleta,
slepa
i smrtno zaljubljena.
U sumraku svih rastanaka,
na mestu prvih sastanka,
na svakom starom mestu,
kao da smo ljubavi na grobu.
Kao da je uvek nesreca
u moje oci zagledana,
i preslikana.
Kao turista sam bez vodica.
U oku izgubih tvoju iskru.
Dusa je moja sada pusta planina,
zavedena
sa neznanih puteva
do svetog gumna sveta.
od culnih rituala,
u caroliju,
dok je glad sasvim ne osvoji.
Uvek jer unapred smisljena
svaka gordost,
vrag ce to bolje znati,
kao da nas bezumna strast vodi.
Srce bi i mrtvom zakucalo
i mene kao oglodanu kost
psi bi razvukli, zbog nje.
Nije me ni groznica obuzela
ni stid oci oborio
samo jedna istina kad boli
ne sacuva me ni molitva
ni bog.
Ne dohvatam se ni obale,
 ni camca, ni maca.
Od vetra zivota
kao ljuska poneta.
Covek sam pao u talase i uzase.
U kosmarnom snu se budim,
na brodu nikoga nema.
Bez jedra cu u vrtloge,
u noc
goru od svih brodoloma.
Srce slikano
zelenim prahom
otrovne boje,
ljubomore,
i nesrecne ljubavi.
Znas me,
ima boju
tvoje ime
i svaka tvoja bol.
Crno mi je nekad milo,
dok me ne ponese
ko belo platno.
Velika oseka je
kao tuga u oku,
i plaza pusta,
duse pomucen razum.
Rastacemo se mi
i ova dusa od zivota.
Zbog svih nesreca i otvorenih rana,
na poslednji dodir mesecine se zaledi.
Tako mi je mrzak miris krvi.
Uvek je neciji dug krvi veci
a necije pamcenje od mojeg starije.
Kao da je moje secanje jeftina lutrija
i moja losa sreca od boga plata
pa je ovo naslikano srce na oltar smrtni
poslednje mrtvo prineto.

Iznošeni
djubretarac
i
vijetnamka,
-
Ostao je iza nas
otužni miris
žutih sveća.
-
Humka
veštačkog cveća,
venci
i tri
jeftine suze.
-
Smrt
Svejedno,
jedini smo
vragu pretekli.
  -
Ništa smo,
u sveznačenju,
i povlacenju.
-
Kevcemo kao  promukli  psi
u daljinu.
-
Ne vidimo se
dok klečimo u zanosu,
-
Da nam svetina ne presudi,
kada se pijana probudi.
-
Zastalo u grlu od
simetrije vremena i neba.
-
Curi niz ruku
mast sa hleba,
posuta alevom paprikom.
-
Ako se ne otmemo,
u zaboravu
završimo neslavno.
-
Čekaju nas,
 naši preci i
preki sud.

Putem su zašli
u neko blaženo carstvo
u cartsvo prečiste,
u carstvo nebeskih sila,
-
Veseli mornari
i moji pijani andjeli.
-
Želim nečije
seni
da postrojim.
-
rastajemo se
na raskrsću
glibavom
-
Evo pesme kao mesto radosti
evo u pesmi reci posmrtne
evo me u pesmi ljubavi
evo za pesmu pad u dubine,
pesmo, sabljo bez korica
evo te pesme pre ptica
evo te pesme pre trava.
-
Rodila mi praznina,
rodila samoću,

-
Stajao sam na oblaku,
kao meta.

Ne očekuj previše,
boje se i mrtvih misli
a kamoli živog semena,
.
Ne boje se ni svemira
zbog našeg ukradenog vremena,
-
ONI
Punih usta,
spremni za
nove prevare i zavere,
-
Kao da su me pre svih oni trovali,
pa mi se crvene napili.

Kao da se nad nama
crno nebo sastavilo
-
ljubav mi se otkrila
u vatri
u vodi
-
Dižeš me u novi vek.
-
Kao da si prvi plač,
moja prva od zadobijenih rana,
kao ubod pravo u srce.

Neka si tu verna moja
tu je i
plaćena uhoda,
a ja imam srce za buduće patnje, 
pa me odreši
ajde pre no poludiš,
ti,
ajdeeee,
 ti,
jer se po danu ne vidimo,
ako ti sve znaš
ako si bakar i olovo,
ako si sumpor
i nisi moja bela smrt,
ako si nečiji smeh
nisi moja izlivena žuč,
ni gorki list,
Samo si Ti ovo moje
blagosloveno
ludilo u zoru.
-
Neću da te čekam ko prvu pusku,
da se podignem kao strah
u oci slepih bacam zvezdani prah
ili je ovo siktanje kobna greška
ili je to tvoja neskrivena moć.
-
Za jedan mali otkos,
u pesku stope
prkosim vetru.
-
Evo, praćakam se,
ako me spaze
baciće me na suvo.

Sam ću
zlatne snegove
u zlato da otopim.

Pao je,
iz zanosa u vatru.
-
OVERA
overavam tamu,
overavam tišinu
overavam život
-
Ne sakriva me ni šuma gusta,
ne pretiš mi kao čuma
ne može mi ona ništa
sakrivaš me ti,
osamiš me,
-
Ako ste ko stene,
ako ste mi uteha ko dove*molitve,
ako ste mi preostale od ljubavi stare
tu ste uvek zapete kada mi trebate,
-
Vetar
Duva
košava,
vrabac drhti,
duvam
i ja
promrzle prste.
-
Oče,
 oči me varaju,
očiju mi,
ljubav da oživim,
za njene oči,
i topao dah
usne rumene
za ljubljenje,
čvrste grudi i butine,
za milovanje.
i pamet bih dao,
-
Moj cvete nestvaran,
pupoljak što ne krvari,
a oči mi već krvare,
-
Paor
Živote
kao da oreš ledinu.
-
Senka
Uvija se kao pramen
tvoje kose.
-
Kap
Poteče u meni
prva suza.
-
Da.
Rob sam tvoj
ili
 igračka
pokvarena...

Procicu put svetlosti bosonog
samo sa sjajem u oĉima
u razgovoru sa svojim srcem.
trazeci razlog gde ga nema
Nosicu na sebi prve peĉate i oziljke
iz starih bitaka kao prave medalje.
Ispitujem radoznalo zapustene puteve,
raduje me svaki stari kamen i prolaznik.
Svaka okuka sprema iznenadjenje,
dok ne postanem planina i potok
svetli trag prve duše u biljkama,
u zivotinjama, pticama u polju.
Kao da je ovo vreme za tudje snove,
imati krila i nerazumne misli deteta
i moje saputnice veru, nadu i ljubav.
Polazim sam jer svetlost ucrtava moj put
osecas li moj strah kao onaj prvi
jer sam povredjivao koga volim.
Neka vas uplasi svaki moj greh
neka vas prati svako moje dobro
i svaki potez kao da je prst
u poslednjoj igri sa sudbinom.
Po neka zvezda se ogleda u vodi
neka mi ostavi sav sjaj u ocima.
Nikada se necu zasititi tvoje ljubavi
nikada necu pozeleti vise mrznje,
nikada necu pozeleti nesrecu.
Osluskujem tisinu moga srca.
zivot u otkucaju i prvi glas
Ako te ne budem voleo,
neznam kako cu
vise da disem bez tebe.