Dinosaurusi su interesantne zivotinje za mnoge ljude, a narocito za decu. Mnogi naucnici veruju da su dinosaurusi ziveli u dalekoj proslosti i da su izumrli pre oko 65 miliona godina. Prema istom tumacenju, covek se pojavio na Zemlji pre oko milion godina. To znaci da ljudi i dinosaurusi nisu ziveli u isto vreme.
Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, drzava Teksas, SAD, naucnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izvestajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Medutim, ono sto je iznenadilo naucnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronadeni okamenjeni otisci stopala coveka.
Da li to znaci da su dinoasurusi i ljudi ziveli u isto vreme?
Dodatno iznenadenje predstavljala je velicina ovih ljudskih otisaka. Prosecna duzina stopala savremenog coveka iznosi izmedu 20 i 25 centimetara, a duzina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slicni nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, sirom sveta.
Dakle, pred nama je naucni dokaz da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veca stopala).
Godine 1945, naucnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheolosko nalaziste. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su ziveli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Medu brojnim predmetima, arheolozi su pronasli vise od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse.
Pitanje koje se namece jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini moguci odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide.
Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa, dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju.
Dakle, pred nama je jos jedan naucni dokaz da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme. Ali, to nije sve.
Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta u drzavi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu ziveo u periodu od 500. do 1500. godine nase ere. U tim grobovima pronadeno je mnostvo cilima sa slikama dinosaurusa, kao i cupova i druge grncarije, takode sa slikama dinosaurusa. Pronaden je i veliki broj kamenih ploca sa raznim crtezima, a na velikom broju ovih ploca nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi.
Slicni nalazi pronadeni su na mnogim drugim lokalitetima sirom sveta. Ocigledno da su u skoroj proslosti ljudi ziveli zajedno sa dinosaurusima, koje su cak i pripitomljavali.
Da su dinosaurusi zaista ziveli u skoroj proslosti, a ne pre vise desetina ili stotina miliona godina, svedoci pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sacuvan molekul DNK - molekul koji sadrzi gene. U izvestaju se kaze da su ova jaja stara 70 miliona godina. Ali, to ne moze biti tacno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuca organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao. To znaci da su ova jaja dinosaurusa mladja od tog datuma.
Otkrice ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijski izvestaj u kome se kaze da su dinosaurusi ziveli u skoroj proslosti, i to zajedno sa ljudima. Pored toga, Mojsije belezi da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duze ziveli.
Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada ziveli na nasoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronadene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta vece od lobanja savremenih ljudi. Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostizu zapreminu od 1450 kubnih centimentara.
Neobicno izduzeni oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove obicaje, jer je poznato da su neka domorodacka plemena u skorijoj proslosti vezivala svojoj deci drvene predmete na cela. Tako su im deformisali lobanje, verujuci da ce to poboljsati njihov intelektualni razvoj.
Krupni ljudi i krupne zivotinje, kao sto su dinosaurusi, nisu nista novo za naucnike. Do sada je otkriveno mnostvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji. Tako su svinje bile velicine danasnjih goveda, a sumama su hodali jeleni ciji su rogovi bili siroki preko 3 metra.
Paprati su bile velicine drveta, a drvece je bilo visoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube velicine bokserske rukavice.
Mnogi ce tesko moci da zamisle dabra dugog dva i po metra, ali pronadena lobanja divovskog dabra, koja je danas izlozena u naucnom centru Sent Luis ukazuje da je bio velicine crnog medveda.
Pronadeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao covek.
Divovske ptice, ciji su ostaci pronadeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a tezile su preko 500 kilograma.
Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveci kopneni sisar, ukazuju da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara.
Fosili divovskih skoljki, nadeni u drzavi Peru, pokazuju da su dostizale sirinu od 3,5 metra i da su tezile 320 kilograma.
Godine 1991, na obali Amazona pronadene su kosti krokodila cija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i tezak oko 12 tona.
Pitanje koje se namece jeste: zasto je zivi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas?
Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkrice drevnog cekica u steni. U istim slojevima stene pronadeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da cekic nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono sto je za nas mnogo zanimljivije jeste hemijski sastav ovog cekica. Pod danasnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma tesko, skoro nemoguce, napraviti leguru od koje je nacinjen ovaj cekic, sto ukazuje da su uslovi za zivot na Zemlji nekada bili dosta drugaciji.
Na veoma drugacije atmosferske prilike u proslosti ukazuju i drugi fosilni nalazi. Tako su naucnici u ledu polarnih regiona pronasli fosile tropskih skoljki, sto ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takode, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas veciti sneg i led - naucnici su pronasli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da zive samo u uslovima tople klime. U polarnim regionima pronadene su i velike naslage uglja, sto ukazuje na nekadasnju bujnu vegetaciju tih prostora.
Prema Mojsijevom istorijskom izvestaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednaceni, kisa nije padala, i u takvim uslovima zivot je bujao na svim meridijanima.
Cinjenica je da fosilni ostaci biljaka i zivotinja ukazuju na to da danas zivi samo 1% organizama od onih koji su nekada ziveli na nasoj planeti.

Moje licno misljenje:
Tamo gde sam rodjen pricaju se usmene price u kojima se govori o ogromnim pticama koje su ,,nekad davno`` u ljudske zivote unosile nemir i strah, jer su bile u stanju da svojim kandzama zgrabe i odnesu odraslog coveka. Naravno tu su i price o azdajama, vitezima i njihovoj medjusobnoj borbi. Kad vidite slike azdaja ili procitate opis iz nekog starog predanja mozete zakljuciti da one veoma lice na dinosaurse. Sve to dovodi do zakljucka da je moguce da su ljudi i dinosaursi ziveli u nekom vremenu zajedno na zemlji. Kad pogledate stopala ljudi koja su sacuvana u steni mozete videti da su veoma slicna ili cak identicna sa stopalima danasnjih ljudi jedina razlika je u velicini. To me dovodi u razmisljanje da Darvin sa svojom evolucijom nije bio u pravu i da moj pra, pra, pradeda nije sisao sa drveta i bezao od sitnih zveri, vec da je svoj mac ukrstavao sa azdajama i branio svoj dom. Da Darvin nije u pravu i da njegova evolucija mozda ima veze sa zivotinjama ali ne i sa ljudima dokaz je jedan skorasnji dogadjaj. Radi se o tome da su neki planinari mislim u blizini Mont Everesta pronasli sacuvano kompletno telo praistorijskog coveka. Kad je telo u zamrznutom stanju odneseno da naucnici brckaju skalpelima po njemu na svom radnom stolu oni su uspeli da pronadju sacuvanu spermu tog navodno ljudskog bica iz daleke proslosti. Kada se proculo u naucnim krugovima da bi bilo moguce ako je Darvin u pravu tom spermom oploditi jajnu celiju danasnje zene, dobrovoljno su se javile stotine njih da u ime nauke ucestvuju u eksperimentu, naravno polako je ceo slucaj zataskan i sve ,,zaboravljeno``. Ceo eksperiment je prekinut u ime ,,nauke`` jer ko je lud da stane na put Darvinu i njegovim potomcima koji zdusno brane postulate svog predka i sve to podmazu lepom gomilicom novca ako je potrebno.  
Stavio sam galeriju slika u kojoj sve mozete videti.

Vec vise od jedne decenije petrogradski inzenjer-elektrofizicar Angelina
Dominikovna Malahovska, clan Saveza «Pravoslavni naucnici Rusije», izucava
svojstva, reklo bi se, nenaucnih pojava: silu krsnog znaka i Bozije Reci,
isceliteljska svojstva svete vode i dr. U prepisci sa nasom redakcijom
naucnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom
radu, ali postoje i oni koji ga podrzavaju. Rezultat njenih istrazivanja je
knjiga «O tajni svete vode», koja je u malom tirazu izasla nedavno iz
stampe, a recenziju je uradio predavac Sankt-Peterburske Duhovne akademije,
kandidat bogoslovskih nauka o.Kiril (Zinkovski). Po njegovom misljenju,
«davno poznate cinjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu
naucno-eksperimentalnu potvrdu», i ta istrazivanja «mogu da postanu novo
svedocanstvo istinitosti Jevandjelja i Pravoslavlja u nasem veku maloverja i
sumnji».

Knjigu koja je stigla u nasu redakciju smo u Moskvi pokazali predsedniku
ekspertne grupe za opis cudesnih pojava, P.V.Florenskom. «To nije nista
novo, - odgovorio je profesor, - sto Malahovska pise, da posle cina
osvecenja voda menja svoju fizicku gustinu. O tome je pisao jos moj deda
(o.Pavle Florenski – ured.)...»

Medjutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih
cinjenica. Naucno istrazivanje je po ideji, trebalo da «skine pokrov
tajnovitosti» sa cuda, i da ga pretvori u obicnu cinjenicu naucnog
eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko
porazni, da sama fizicarka priznaje: nama ostaje samo da osecamo
strahopostovanje pred Bozijim delovanjem u nasoj gresnoj prirodi. Navodimo
njena svedocanstva.

Iz Jevandjelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u
trenutku, pri cemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlecive i do
dan-danas: gubu, posednutost, slepocu od rodjenja, potpunu paralizu itd. A
da ne govorimo vec o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo vec vise od
2000 godina se nastavljaju slicna cuda isceljenja bolesnih, koji se s verom
u Boga obracaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj
sili njenih cudotvornih ikona, svetih mostiju, svete vode. Na moje oci se od
13 bolesnih poklonika u Pocajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz
licnog iskustva: posle neuspesnih pokusaja «lecenja» kod sektasa i
«iscelitelja», vrativsi se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od
mnogih bolesti i pronasla zdravlje i dusevni mir.

Kao naucnik, zainteresovala sam se time kako se to desava, a posebno kako na
crkvene tajne reaguje voda, koja sacinjava 70% i vise procenata naseg
organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su uradjene u
laboratorijama Sankt-Peterburskog «Vodokanala» se pokazalo da u njoj nema ni
milioniti deo tragova srebra. Medjutim posle osvecenja ta ista voda se ne
kvari i postaje isceliteljska, ubijajuci bakterije. Ja sam pokusala da
proverim dejstvo molitve «Oce nas» i pravoslavnog krsnog znaka na patogene
bakterije. Za istrazivanje su uzeti uzorci voda iz razlicitih vodenih
izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadrzale crevni bacil, zlatnu
stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se procita molitva
«Oce nas» i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po
pravoslavnom), kolicina stetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i cak
i vise od 1000 puta! Uradjeno je vise desetina provera uz ucesce
pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrdjena ista osobina.

Razumevanje i osmisljavanje te cinjenice je postalo moguce posle
istrazivanja optickih svojstava vode, a pre svega njene opticke gustine.
Istrazivanja su vrsena u laboratoriji medicinsko-bioloskih tehnologija «NII
industrijske i morske medicine». U nizu eksperimenata, koji su vrseni tokom
dve godine, istrazivane su opticke gustine sledecih voda:

- sveta voda Malog osvecenja;
- voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja;
- Krstovdanska voda iz crkve, osvecena na Praznik Bogojavljenja;
- Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim);
- Sveta voda iz razlicitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.

Pored toga, istrazivano je dejstvo molitve i krsnog znaka na obicnu vodu iz
vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i svestenici). Takodje je istrazivana
dinamika promene opticke gustine vode od trenutka uzimanja uzorka. U osnovi
metode spektroskopije, kao sto je poznato, je osobina atoma hemijskih
elemenata da apsorbuju svetlost odredjene talasne duzine. Analiza rezultata
merenja je pokazala zadivljujucu stvar: posle osvecenja od strane jereja
obicna voda iz vodovoda zadobija NOVA OPTICKA SVOJSTVA – znacajno (radi
jednostavnosti objasnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povecava
njena opticka gustina! To znaci sledece: kao prvo, reci molitve su adekvatne
dejstvu ne zvucnih talasnih duzina, kao pri obicnom govoru, vec svetlosnih!
A svetlost se prostire milion puta brze nego zvuk. Drugo, do danas se
smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene opticke gustine
rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava
rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora. Medjutim, dejstvo reci
molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije
menjao pocetni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znaci, upravo Bozija
blagodat, prizvana u recima molitve, je izmenila opticku gustinu vode. Pri
cinu osvecenja se mogu cuti posebne reci: «...Pridjite, primite svi Duha
Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Bozijeg, HRISTA KOJI NAM SE JAVLJA».
Te reci sadrze u sebi veoma duboki smisao: one oznacavaju ODZIV ZIVOG
GOSPODA KAO ODGOVOR na molitvenu prozbu svestenika – to jest Gospod nam
kaze: «PRIMITE HRISTA KOJI VAM SE JAVLJA». U tom tajanstvenom, misticnom
trenutku Gospod, se nevidljivo za nase oci JAVLJA SILASKOM SVETOG DUHA NA
VODU, dajuci toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dusu i telo. I voda se
odmah «odaziva» - povecava se njena opticka gustina u ultravioletnoj
sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se «ispunjava» svetloscu. Ljudsko oko
naravno ne moze da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali
instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz
silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvecuje.

Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su
vrednosti opticke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod nas Isus
Hristos pre vise od 2000 godina, prakticno ISTOVETNE sa vrednostima opticke
gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvecene na Bogojavljenje. Jordan
i Neva imaju razlicite geografske polozaje, razlicit sastav zemljista,
razlicitu klimu, pa samim tim i razlicitu gustinu vode, ali jednom godisnje
– na praznik Bogojavljenja – njihovi opticki parametri se skoro u potpunosti
poklapaju!

Promena opticke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke
Jordan) u zavisnosti od vremena cuvanja uzorka

1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum
eksperimenta – 05.10.2001. godine

2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum
eksperimenta – 27.05.2003., 11.12.2003. godine

3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003.,
11.12.2003.

5 – obicna vodovodska voda, pre osvecenja

Optika ima veze sa svetloscu. Sam Hristos kaze u Novom Zavetu: «Ja Sam
Svetlost svetu» (Jn. 8, 12). Jos su drevni bogoslovi-isihisti ispoljavali
interesovanje za prirodu Bozanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je
Gospod pokazao ucenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u «vidu zlata, koje
je ispunilo prostor». Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni
Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takodje svetlost! I
Vaskrsenje Gospoda nasega Isusa Hrista se takodje desilo u ozarenju posebne
svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj
plastanici – pogrebnoj odezdi.

I vise od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom
«svetloscu», o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio «svetlost» prvi
dan, sto ukazuje na njeno «fundamentlano» mesto u jerarhiji zivota. I to
nije bila obicna sunceva svetlost – jer su sunce i ostacle zvezde stvorene
tek cetvrtog dana. Nije slucajno svetlost na slavjanskom «svet», to nije
samo svetlost, vec i «zemlja», cela «vaseljena». Nije li to zbog toga sto je
sve oko nas prozeto iskonskom, Tavorskom svetloscu preobrazenja?

Svetlost je zivotvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna
zracenja. Naucnici (nemacki fizicar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i
to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zracenja,
koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri «zagrevanju», u
domacim lampama itd. To je obicno ultravioletno zracenje. Ali ako se govori
o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo moze da bude cudotvorno. Nisu
uzalud askete-isihisti, iznuravajuci se u pustinjama i skoro nicim se ne
hraneci ziveli 80, 90 i cak i vise od 100 godina. Njihova tela su se vec za
zivota toliko preobrazavala, da su potom postajala netrulezne mosti. A po
njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni ziveli, se
toliko menjala, da prirodna izvorska voda cak i posle nekoliko vekova daje
isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom
ugodniku.

Iz navedenih istrazivanja se vidi da voda, svetlost i rec molitve mogu
medjusobno da deluju. I u osnovi svega je Rec. Njom je stvoren svet («u
pocetku bese Rec, i Rec bese u Boga»), i njom se uz Boziju pomoc nastavljaju
cuda na zemlji.

Preuzeto sa http://www.hram-evenkya.ru/fnews2.php?id=1224
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kako_je_fiziar_pronaao_vezu_izmedju_svete_vode_rei_i_tavorske_svetlosti/

Dalijev zivot obelezen je skandalima, bizarnim voajerskim seksualnim sklonostima, homoseksualnim iskustvima i, kako su tvrdili njegovi poznanici zlobom.
Od malena je Salvador Felipe Jacinto nagovestavao da je drugaciji od ostale dece. Rodjen u dobrostojecoj porodici u katalonskom gradicu Figuerasu, odbijao je pokoravanje autoritetu i drustvenim normama, i jos je u detinjstvu bio spreman na najapsurdnije poduhvate kako bi dobio ono sto zeli. Vec kao srednjoskolac izlagao je svoja dela, a sa 18 godina je upoznao i zaljubio se u pesnika Federika Garsiju Lorku.
Ljubav je kratko trajala, ali Dali se ubrzo zaljubio u zenu svog zivota, mnogo stariju Ruskinju Galu Elijar, koja je postala njegova ljubavnica nakon sto ju je preoteo od Pola Elijara, francuskog pesnika koji ju je obozavao.
Gala je tako postala njegova najveca podrska i glavna inspiracija za stvaralastvo. Njih dvoje su novac trosili nemilice. Ona ga je varala kockala se i trosila bogatstvo na ljubavnike. On je, pak, zavodio bogatasice. Prema jednoj verziji, Dali je bio impotentan, a prema drugoj, mrzeo je fizicki dodir sa drugim ljudima i smatrao masturbaciju najvisim oblikom seksa.
Mnogi misle da je Dali pri stvaranju svojih dela uzimao narkotike zbog slika koje prikazuju nastran, iracionalan i sablastan svet vizija iz groznicavih snova.
On je to demantovao recima: ,,Nikad nisam uzimao drogu, jer sam ja droga. Ja ne govorim o svojim halucinacijama, ja ih izazivam. Uzmite me, ja sam drogà, uzmite me, ja sam halucinogen!``
Prica se da je pred smrt Dali tesko mentalno oboleo. Umro je 1989. godine i, po svojoj zelji, sahranjen je u kripti svog muzeja u rodnom Figuerasu. Muzej je izgradjen 1974. na rusevinama bivseg pozorista i u njemu se danas nalazi najveci deo Dalijevih dela. Citav kompleks je uradjen kao veliko umetnicko delo.
O njegovom zivotu najrecitije i najslikovitije govori autobiografija koju je nazvao onako kako se od njega i ocekivalo ,,Ja genije``.
Licno smatram, da je Dali bolovao od blage sizofrenije sto i potvrdjuje njegovo tesko stanje pred smrt. Mnogo pre nego da se susretnem prvi put sam nekim njegovim delom, uzeo sam svoju prvu krisku kaktusa Trichocereus peruvianus popularno nazvanog Peruanac u kom se nalazi meskalin. Sve sto sam doziveo pod uticajem meskalina, proslo mi je kao bljesak otkrovenja kroz glavu kad sam po prvi put video jednu od njegovih slika. Mislim da je on mozda koristio ,,meska`` da bi ,,prosirio svoju svest``  a bas za vreme njegovog zivota meskalin je poceo da ulazi u zivote umetnika kao sredstvo koje budi kreativnost u coveku. Mozda i gresim. Sve jedno, Salvador Felipe Jacinto ce zauvek ziveti u svojim delima, prekriven velom misterije, pokazujuci nam svoju viziju sveta i svemira.

Tako, da znate da me nece biti neko vreme.

PozZz, svima...