propaligenije - propaligenije - SrBlogs.com dnevnici korisnika

Zabavljaju se jos malo pa ce godina. Stalno se cuju satima i danju i nocu i to je super. Isli su zajedno na more i to je super. Upoznala sam joj roditelje i to je super. Dolazi kod nas kuci i to je super. Spavala je kod nas 2-3 puta i to je super. Slatka je, lepa je, visoka je, kulturna i sve je to super. Samo se puno stidi i nikako da se opusti, iako je sve ovako kako sam napisala i iako sam ja mnogo mnogo mirnija kad je moj sin u pitanju otkako ima vezu (jer ne brinem u smislu drugari, tuce, utakmice, pijanke i sl....) Ne znam kako da se ponasam, moj sin je opusten kao da sam mu drugarica sto se nje tice i sto se tice ponasanjakad dodje ona, normalno prica, normalno me gleda ali ona imam utisak u oci ne moze da me pogleda, on je stalno pravda (iako ja nista ne kazem, niti me briga na kraju krajeva, to mu je prva veza u zivotu!) kako se ona mnogo stidi (jer ona dodje pozdravi se samnom sa osmehom i sva je nekako u soku i imam utisak da jedva ceka da mi pobegne sa ociju. Smesna mi je a i nervira me a i volim sto je takva jer da mi kaze "de si kevo ? ili nesto slicno ja bih odlepila bukvalno. A oopet mi je zao na neki nacin. Normalna situacija zar ne?? Jedino sto sam joj rekla jednog jutra da joj olaksam muku koja je muci (A smatram da nema potrebe da je muci kad sam ja u pitanju) je to da ne treba da se stidi kad nekog voli, pogotovo prema meni zato sto voli mog sina - ovo sam dodala kao vic- koji je uspeo. Sta ja imam da se opterecujem sa njenim stidom, pa ne stidi se da dodje i da se zatvori u sobu sa njim po 2 sata, pa ipak kada razmislim iz nekog treceg ugla kazem sebi - Hey pa oni su mladi njima se to desava prvi put u zivotu, oni nemaju pojma kako da se ponasaju i zato i beze u sobu (normalno znam da je soba i najveci razlog i jedino sto ih interesuje) Ipak se na kraju osecam krajnje glupo. Ne znam.... ? Kako se ponasaju druge devojke kad odu kod momka, da li odmah idu u sobu ili ... ne znam... jbt! koliko li ce tek devojaka proci kroz moju kucu, na kraju krajeva !... ??

polako se poslovi zavrsavaju, jesam otkacila sam na crveno slovo ali to je vise zbog caleta nego zbog CS. ali sta cu trpim stvari godinama i verovatno ce to tako biti do njegovog kraja. Svakoga dana je sve stariji, svakoga dana se sve vise povlaci, sve ih manje vidjam ali to je tako kako je. Radovi se odvijaju po planu, sutra cu morati konstantno da ih nadgledam jer je to poslednji potez, bandaziranje spojeva na zidovima i totreba da se odradi kako treba. Vodoinstalateri su poceli, promenila sam raspored u zadnjem momentu , mozda je bolje mesto koje sama sada odredila za sanitarije, ma bice excellant na kraju, znam. Ono sto je moja nagrada za svu ovu investiciju koju cu itplacivati naredne tri godine je stigla vec juce i danas se ponovila. Naime, moj sin je procvetao od planova i ambicija i ideja sta ce on da radi prvo a sta drugo i sta ce sve da napravi a sta ce da kupi, pa tek varijante kako ce sve on to da zaradi i da se grebe od dede i od tetke.... sto nema sanse da ce dobiti dinara ali je on i toga svestan pa ukljucuje vijuge kako ce da napuni potkrovlje. nema vise pricanja uglas i nema vise da nemamo o cemu da pricamo i nema vise bedacenja i smaranja, sve je sada drugacije a to mi je i bio jedini cilj i najveci motiv da pocnem da mu radim potkrovlje i vec se stvari desavaju. Bogu dragom hvala i mojoj sestri i neka nas Bog cuva!

Ponekad stvarno poludim na mog caleta..... Uzmem odmor, organizujem posao, dovedem tri ekipe majstora, puknem pare, evro skace iz minuta u minut i on mi ladno stopira poslove i majstore da preskocim jedan dan sa radovima zbog crvenog slova!!! Pa jbt! ne radim slavu, bozic, uskrs i sta vise??? Ja kao zaposlena osoba MORAM da radim i da iskoristim svaki svoj PRIVATNI slobodan momenat, boli njega uvo penzioner, je*e mu se, pogotovo sto je crko od muke jer zavrsavam poslove za 10 dana koje bi on radio 2 leta minimum ma i 5 bi on otegao, covece to je 5 godina!! Ladno ladno ladno me od*e*e ! Kreten samozivi!!

Get your own Chat Box! Go Large!

dodjoh danas ovde i ajde rekoh da vidim sta rade oni koji su me nedavno komentarisali kad sam pisala ovde, i tako prvo mi zapadne za oko normalno postovi clana sa nick-om Surfer i sve ono sto pise o zaradi na netu....

mislimmmm sta reci??? imam neka pitanja za njega ali ne mogu da udjem u njegov post i da ostavim komentar.. Sta da radim u tom slucaju??? StvRNo bih da ga pitam nesto!!

Ajde Surfer ako vidis ovo javi mi se.

Ahhhh.....konacno dobih platu i uz platu regres. :) jbt!! - 10 dana im je trebalo da izvecaju i odluce koliki ce nam regres dati!!? Jad i beda, a bogati da ... mislim.... a opet... tako siromasni... sada mi ceka tezi deo a to je da se izborim i za isplatu prekovremenog. Sta? Mnogo trazim? treba da smo srecni sto smo i platu dobili?? ma da, kako da ne... joj gospode Boze... pomozi nam gresnima... i kriza u svetu sa parama... i sta raditi? nema sanse da prezivim ponovo devedesete, pocinju mi neki radovi koji kostaju i ne znam da li da se uopste upustam ili ne, pozajmica ili ne, hocu li imati uopste posao za sve te tri godine, ko mi uopste garantuje bilo sta, a opet... dani idu, potrebe su vece, deca rastu, kao i njihove potrebe, a sedeti i bedaciti se je kretenski, igrati siguricu i krasti mrvice sa stola jer ne smes da pruzis ruku je opet kretenski. I taaakooo.... hiljadu misli malo mesta i slova.... mozda mi se i sredi ova konfuzija u glavi... ipak je iza mene period sa mnoooogo prekovremenog rada, mozda je bolje malo da prvo odmorim, pa onda da donosim odluke, hladne glave...

Mozda sam i trebala da odem do M, ali sam slagala da sam se istusirala i sada sam ovde. Ne znam zasto se povlacim u sebe. I da li se povlacim. Sve je pocelo davno. Splet okolnosti, mnogo obaveza, tezak zivot, gubljenje prijatelja, nemogucnost upoznavanja novih... i tako. Sada sam stvvarno sama iako sam u mladosti uvek govorila da je SAMO SAMOCA GORA OD BOLESTI. Toliko sam se toga bojala da sam se suocila sa tim i toliko se osamila da zivim kao i da mi niko ne treba. A trebace mi kazu ljudi, sada je lako ali u starosti ipak ako nemas nikog ... i ne zavrse ili zavrse a ja ne zelim da cujem pa i ne zapamtim jer nisam ni cula. U mladosti sam imala milijardu prijatelja. Kad sam se udala prepolovila sam. Kad sam se razvela samo su se prepolovili. Sada nema nikog a ja se i ne krecem da bih nekog upoznala i opet se vracam na pocetak price. To je taj krug. Ostali su mi roditelji i moja sestra i jedna drugarica. oditelje bas briga sto sam sama, borili su se lavovski da tako bude. Sestra je daleko da bi videla i ona se borila da mi ukaze da moja ljubav nije za mene i da me ne voli. Nisam sa njim ali i nemam drugog. Pitam se da li je grize savest sto mi je ikada jednu rec rekla za moj intimni zivot? Tesko da ce mi ikad priznati ali znam kad me pozove i pita: "jebes li ti sta"? znam da kapira da nemam nikog i nagovara me da se pokrenem ali ja ne mogu. To je jace od mene. Kad se osvrnem unazad vidim samo neprijatelje kojih sada nigde nema a ipak su tu i zarobljenu me cuvaju. Strasno kako su mi se svi mesali u zivot. Da li je moguce da sam bila toliko retard ??!! Ocigledno jesam alli sam se borila kao lav i nosam se dala i nisam se predala ali sam izgubila i borbu i sve ratove koje sam izbegavala i vodila. UH!

Glavu ne dizem od posla po ceo dan, I gazde nikad zadovolje. U firmi totalna neorganizovanost ali stvari ipak postavljam na mesto. Sve se prihvata i nista ne menjaju niti dodaju. A kako i da dodaju kad nemaju pojma sta ima zaposleni rade. Mi glavu ne dizemo kao sto rekoh. I jos mi danas kaze; "Vidite, Vi to sporije radite" i umesto da se radujem povisici ili nekom priznanju pade mi na pamet da smo se prosle godine nadali isplati prekovremenog - Ha! naravno da nista nije bilo od toga. Sada nesto mislim da ce mi i platu smanjiti zbog navedene recenice. Smradovi kapitalisticki. Ne znam kako da promenim stvari u svoju korist. Danas su tako za*e*ali jednog saradnika da je to za neverovati. I decko ne kapira. Mnogo je dobar i posten kao da nije sa ove planete... mnogo mi se svidja kao karakter. Zelim ga za prijatelja jer je dobar covek. Neverovatno iako sam ceo zivot sa stavom "Telo mi mozete slomiti, ali duh - nikad!" osecam da mi duh nije slomljen ali mi je mozak zato ispran!!! Zato i kazem propali genije. Nista pametno nema ni na ovoj smrdljivoj tv. Odoh da operem one sudove pa ce valjda neki film. Inace danas je moj mozak obogacen jednom procitanom knjigom. Socijalnu inteligenciju i dalje citam weekendom uz kafu. Rado bih i u basu ali je preteska za nosenje a i ne zelim da se bahato ponasam prema takvoj knjizi. Koncentracija 1000% samo za nju. Na tv-u inserti iz VB. Eh kad bi mi pustili nesto dobro da se istopim kao nekad sa mojom ljubavlju.

za sve one kojima je to vazno, mogu da budem i musko. Namerno ne zelim da pisem u ovom ili onom rodu jer zelim totalnu iskrenost, bez predrasuda. Kao da je bitno da li sam zensko ili musko. Iz mojih pisanja to ce se videti. Zivim sa teretom i zato sam tu. Moj pol je nebitan. Ja sam normalno ljudsko bice znaci privlaci me suprotan pol da ne bude zabuna, a ako i bude pa sta da radim? kod mene mora da se cita izmedju redova, jer sam ja veoma kompleksna i komplikovana i teska osoba sa jos tezim, kompleksnijim, komplikovanijim ... mislima.

Kao i sveke nedelje, ustanem (tek kad se dobro naspavam i "isteglim"), umijem, skuvam kafu i to kafenisanje moze da potraje i po 2 sata. Citam razne novine ili knjige, popusim 6-7 cigareta i citavu dzezvu kafe. U toku ta dva sata padaju mi razne stvari na pamet u stilu sta sve treba da uradim. Ovog jutra sve je isto osim maske od krastavaca koja mi je na licu. Posle milion godina nesto za sebe da uradim. Sinoc mi je palo na pamet da sam navuceni genije na internet.I jos pametujem drugarici kako nije strasno ako se surfuje, potrazi nesto sto ti treba ili te zanima. Navuko si se ako ides po forumima, chatujes ili ne daj Boze otvoris svoj blog.!!_ Pola sata nakon tog razgovora stvorena je ova stranica. ?? Totalna kontradiktornost medju mislima i delima! I konstatovano je da mi ceo dan propadne kad god prvo ujutru ukljucim komp. I opet ista pesma. Neverovatno kao da me omadjija ovaj aparat! I sta sad? 2 komentara - hvala lepo. Znam da ima nekog. To mi je i trebalo zar ne? Maska pocinje da mi steze facu. Bas super. Sad bih da zapalim jednu ali ne pusim u kuci osim kuhinje i to samo zimi. One male svecice u onim "čančićim" vec su potrosene 7-8 komada za 7-8 dana. Srecom imam ih oko 80 pa me bas briga. Da stipsa sam i jajara, samo gledam sta se trosi non-stop. Ali ya to su krivi moji roditelji. Kad se jednom prepustim toj emociji napisacu kako vidim i to. Na drugim forumima uvek imam utisak da ce da me kritikuju i savetuju i onda opet sve drzim u sebi. Ovde necu. Ovde se necu upustati u price, bar sad nemam nameru, ovde cu samo pisati i citati komentare ako ih bude. Nadam se da ce ih biti. Toliko problema imam u komunikaciji sa drugima da je to za neverovati. Ali i puno ljubomore, moja lepota je moje prokletstvo. Sada kada gledam svoje slike iz mladosti vidim lepotu koje u tim godinama genije nije bio svestan i za koju nikad ne bi ni pomislio da je uzrok svih prb. koje ima. Strasno je kako su ljudi jadni, mali, zavidni, iskompleksirani, ljubomorni, pakosni... i ne znam da nabrojim vise. Vremenom cu verovatno. Dopada mi se da nabacujem ovako kako mi dolazi ovde. Evo stizem do faze kada se gubim i kada trebam sve da ostavim i da iskljucim komp. To traje kratko sek . ili dve i ja ostanem za kompom. i po 4-5 sati. Dan prodje i ja opet krenem u radnu nedelju sa gomilom neopranog vesa, brdom prasine, neskuvanim jelima, i prazninom. A jucerasnje kuvanje od 3,5h mi je dalo veliko zadovoljstvo potpuno iskljucenje iz svih misli i fantazija. Samo seckanje, mesanje i zelja da budu svi jako dobro raspolozeni i uz mene. I bilo je tako. Sada zelim da se tako osecam i u onom upatilu koje me ceka vec 2 nedelje, zelim da se "banjam" 2 sata, da namazem svoje telo da se isfeniram, da mi neko donese namirnice sa pijace, zelim da sve stignem kao sto je to sve postizavano ranije. Pitam se samo otkud mi vreme i snaga za sve ono sto je proslo. Kako se nekada sve postizalo?? Sve manje vremena imam, a sve manje radim, ustvari!! Kontradiktornost. KOnfuzija! Sta li? Lenjost? Ima svega a najmanje motiva i elana za sve te pratece sitne poslove. Odoh evo vec sam 50 min. za kompom a osecaj je da sam 20!!! Bezim...... ali cu doci

na pocetku pocetka treba se predstaviti. Samo sto ja to ne znam klasicno da odradim. A zasto uopste nesto treba.? Ovo je moja strana i pisacu kako mi padne na pamet, ako neko nesto i prokomentarise bice ok ukoliko je dobronamerno a iako nije pa to nije moje vec njihovo. Tako da budem nacisto sa sobom.

Inace vec dugo imam potrebu da pisem sebi a da to ipak bude na netu da neko vidi. Zato sto je usamljenost ono sto je kod mene izgleda najaci problem. Evo i sad. Juce mi je bio rodjendan (42), danas je proslavljen sa mojim roditeljima i mojim sinom(18). Svako je otisao svojim poslom a ja umesto negde - sedim za kompom, trebam sudove da operem, da se okupam, da operem gomilu vesa, da ispeglam jos nesto od onog koji je ranije opran (iako ne peglam vec godinama!, jer ne stizem).Stalno zelim da pocnem a ne pocinjem...

I tako. Sta reci!!! propali "genije" (iz mladosti) eto sta sam. :(

BIce ovo jako crna strana, vidim. Osecam da ce biti i onih koji ce da me pljuju kako sazaljevam sebe, ali polako nadam se da ce biti prilike da se oslobodim muka koje me more i koje me i koce u zivotu. Mozda cu nekad pisati i o jednoj svojoj drugarici koja je slicne sudbine kao sto je imam ja. Ne znam. A mozda i necu vise ovde doci, mozda ce me ipak biti blam.