Kada je Bog stvorio zenu, dosao je do sestog dana, radeci prekovremeno.

Jedan andjeo je dosao i upitao ga:
“Zasto trosis tako puno vremena na nju?”

Bog odgovara:
“A jesi li ti video sve specifikacije, koje sam napravio da je formiram?"
"Evo, vidi:
ona mora znati prati, ali ne sme biti od plastike, imati vise od 200 pokretnih zglobova, a svi moraju imati mogucnost za zamenu, i usput svaka dijeta mora funkcionisati, i jos mora imati krilo za najmanje cetvoro dece… U isto vreme treba znati dati poljubac, izleciti od jednog povredjenog kolena do slomljenog srca, i sve to mora raditi samo sa dve ruke.”

Andjeo se zacudio svim tim zahtevima:
“Sa samo dve ruke? Nemoguce!
I ovo je samo standardni model?!"
Pa ce Bogu:
“To je puno posla za jedan dan... sacekaj do sutra, pa je dovrsi“.

"Ne zelim to!", protestirao je Bog. "Tako sam blizu da dovrsim ovo bice, meni toliko drago.
Kad se razboli, sama ce se izboriti za svoje ozdravljenje, i moci ce raditi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.
“Boze, kako si je napravio tako meku?”

“Jeste, mekana je”, kaze Bog, "ali napravio sam je da ima i veliku snagu. Neces verovati sta sve moze uciniti i izdrzati.”

“A moze li misliti?" pita andjeo.
Bog odgovara:
“Ne samo da moze misliti, ona moze i saradjivati i dogovarati se."

Andjeo je ugledao nesto sto mu je privuklo paznju, pa dotakne zenino lice..
“Boze, izgleda da ovaj model ipak ima jedan propust. Rekao sam ti da previse stvari stavljas na nju..."

“Nije to nikakav propust... to je jedna suza”, ispravi ga Bog.

“A zasto to, cemu sluzi?" upita andjeo.

I Bog kaze:
“Suza je njen nacin da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol i njen ponos.”

Ovo je ostavilo jak utisak na andjela:
“Ti si genijalac, Boze. Na sve si mislio! Zena je sjajno bice!!”

"To je istina!
Zena ima snagu, zato joj se covek divi. Ona podnosi teskocu, nosi tugu, ali zna za srecu, ljubav i svoje misljenje.
Ona se smeje kad zeli vrisnuti.
Zena peva kada zeli plakati. Place kad je srecna i smeska se kad je nervozna.
Bori se za ono u sta veruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje “ne” za odgovor, ako ima drugi i bolji nacin za resenje. Sve od sebe daje za svoju porodicu. Ona prati prijateljicu doktoru zato sto se ova boji.
I zena voli bez granica...
Ona place od srece kad joj deca nesto novo u zivotu dozive, raduje se dobroti svojih prijatelja.
Srecna je kad cuje za neko rodjenje ili vencanje.
Njeno srce se lomi kada cuje za smrt neke drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama, ali je jaka i kad nema vise nista za sta bi se borila.
Zena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj moze izleciti slomljeno srce."


"Ali...", Bog ce zabrinuto:

"Ima jedna greska kod zene... i ne znam kako da je ispravim...

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI."

Evo i ja sam za promenu lepo raspolozena. Stvarno se nadam da ce tako i ostati. Sinoc je malo falilo da zaplacem, doslo mi tako, samo mi slika jedna prosla kroz glavu i onda su se vratile sve recenice kojih sam se polako oslobadjala u ovom periodu. Evo da ispostujem cinjenicu da je ovo moj dnevnik...

Vratila se koleginica sa porodiljskog. Sad se ove dve glupace druze samo sa njom. Kad nesto pitam nekim cudom me niko ne cuje (a da se zna, nemam tih glas). Dobro, resim ja da cutim i da nista ne pitam. Onda me pitaju: "Hoces li ti da cutis dok mi ne odemo?". A pa jebite se... (izvinjavam se na recniku). Tako da sam resila da ne obracam paznju na njih, odgovorim kad me nesto pitaju i po ceo dan imam slusalice u usima. Cak sam jedno vreme sedela sama u jednoj kancelariji i bas mi je bilo super. Eto tako sam i shvatila da mi je lepo kad radim sama. Valjda zato sto volim da drzim sve pod kontrolom i da budem sama sebi sef :)))

Dopisivala sam se skoro sa jednim deckom koji ima devojku. Prvo mi je bilo super sto ima devojku jer tako nece doci do recenice: mnogo mi se svidjas, voleo bih da te upoznam. Kako sam se zeznula... Doslo je do recenice: zelim te. A ja se primila, kreten. Naravno, rekoh decku da sam nevina i ne kajem se sto sam mu to rekla. E tad se povukao. Tako je makar isplivala njegova prava strana: imam devojku ali sam toliko neizivljen da trazim jos jednu. Jadna ta njegova devojka, verovatno mu veruje a on ko zna sa koliko se jos devojaka dopisuje. Ali decko je mnogo sladak, ne mogu da mu odolim. Neka se niko ne brine, nista se nece desiti iz 4 razloga: zivi u drugom gradu, stvorio je neka svoja pravila i ne zeli da se prilagodjava drugima, zeli samo sex i ucinio je kobnu gresku (kulirao me).

Otkrila sam i da volim da se nadjem drugima kad im je lose. A to mi nikad nece biti jasno. Jos u osnovnoj sam to radila. Cak iako sam sa nekim u losim odnosima, ako se toj osobi desava nesto lose ja cu se potruditi da pomognem. 

Onaj poslednji decko (valjda je poslednji, vise se i ne secam; onaj sto mi se svidjao a nisam htela to da mu kazem) me je tako izbacio iz takta u subotu i danas. Decko toliko sebe ponizava, govori o sebi samo najgore, da ni ja koja sam tako nesto pricala za sebe ne mogu da podnesem da ga slusam. Sta god ja njemu rekla, njemu nista ne ulazi u glavu. I jos prica kako ja govorim budalastine! A pa neces ti meni vise tako. Rekao je da mi se nikad vise nece javiti, i ne mora. Stvarno ne mogu da mu pomognem kad on to ne zeli.

Kad sam usla na blog videla sam da je jos jedna osoba online. Hehehe, bas me interesuje ko je to bio.

Hahaha, e sama sam sebi smesna. I ti si mi smesan. Bio si suvise dobar da bi bio istinit. Malo previse savrsen. Ja sam pogresila a ti nisi mogao da priznas da svi gresimo. Jer ti greske nemas. Ma ne mogu ni da razmisljam vise o tvojim i mojim postupcima. Mislila sam da ces makar pokusati da me razumes. Izgleda da ti nisi bio taj koji mi treba.

P.S. Posmatracu vas ali necu pisati blogove jedno vreme :))) Pozdrav za sve.

Da li sam stvarno zasluzila da mi se ovo desi? Mozda i jesam, ne znam. Znala sam da necu biti spremna kad budes dosao. Svima sam to pricala ali mi niko nije verovao. A ja sam znala... Znala sam da dok budes dosao da cu biti suvise unistena da ti pruzim ono sto zasluzujes. A sad to necu moci. Ono najvrednije sam izgubila. Nisam ti verovala a to me sad toliko boli. I volela bih kad bi nekim cudom procitao ovo mada znam da neces. Napokon sam dobila ono sto sam celi zivot zelela a sta sam ja uradila? Pocela da preispitujem svaku rec, svaku situaciju, bila ljubomorna. A nikad te necu videti, nikad necu nasloniti glavu na tvoje grudi, nikad necu hodati pored tebe, nikad necu videti kako se smejes. Jedva pisem koliko placem... Svega sam se uplasila, mislila sam da neces razumeti. I da se sad pojavis ne znam sta bih ti rekla. Molim te izvini sto sam te povredila. Ne zasluzujes to. I znam da je gotovo (a nije ni pocelo). Izgubila sam blago. Ali se ipak nadam da ces mi oprostiti i da cemo poceti ispocetka. Ali znam i da neces... Jer kako biti sa nekim ko ti nije verovao? Mogla sam svim budalama da dajem na vaznosti a tebi nisam. Mali moj... Kad bi On uslisio moju molitvu. Osecam se licemerno zbog toga ali ne znam sta da uradim, jer sama ne mogu. Kad bi mi oprostio... Kad bi poceli ispocetka... Nemam snage ni za sta. Samo bih lezala kuci i plakala. Sve bih sad razbila koliko sam besna. Dan mi je najtezi. Nocu sam mirnija, ne znam zasto. Nocu kao da se oprastam od tebe a danju... Danju toliko zelim da mi se javis. Sa tobom su pocele da mi se desavaju stvari za koje sam mislila da meni nikad ne mogu da se dese. I to me je uplasilo jer je bilo neocekivano. Joj, kad bi me samo razumeo. Nisam stigla ni da ti kazem da sam ti nasla nadimak... A to nikad neces ni saznati... Ovo "nikad" sam previse puta upotrebila. Svaki put kad ga napisem pomislim na "nikad ne reci nikad". A to mi daje nadu. Ali je sve tako crno...

Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila

 

Kako sam samo takva??? Besna sam na samu sebe!!! Da mogu da izadjem iz svoje koze pa da samoj sebi nalupam samare, da mi se koza zacrveni pa da mi udje u glavu da to ne radim samoj sebi... Kako sam samo takva, takva da namerno zelim da ucinim sve da patim? Kad mi se ukaze nova prilika ja ne radim onako kako inace ne bih radila nego radim 7 puta gore nego sto bih uradila. Samo kopam, kopam i kopam, samo trazim nesto da bih mogla da se razocaram, da bih mogla opet da placem i pricam kako opet nije uspelo i kako sam opet sve unistila... I eto sad on kao razmislja a ustvari nema o cemu da se razmislja. Razmisliti nece, znao je sta ce uraditi jos dok sam ja pricala o tome. I sad razmisljam da jos vise sve unistim, a znam da nema sta da se unisti jer nista ne postoji!