|
|
Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
|
"Pisem vam-sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje,
prezrenje vase da l' cu steci,
al' ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
i za sramotu mojih jada
ne bi ste znali vi ni sada,
bar da se nadam da sam smela
da cete opet k nama doci
i da cu ma i retko moci
u selu da vas vidim nasem,
da se veselim glasu vasem
da vam sto kazem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noci duge sama
dok ne dodjete opet k nama.
Al' osobenjak, vi ste znamo,
i teska vam je selska cama,
a mi... mi nicim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja sta je,
Smirivsi burne osecaje,
mozda bih jednom( ko ce znati
po srcu nasla druga verna
i bila bih mu zena smerna,
a svojoj deci dobra mati.
Drugi! A' ne ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj zivit sav je jemstvo bio
da cu te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zastitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me svud proganj'o,
u dusi stalno glas odzvanjo'...
Ne nije mi se san to snio,
jer cim si uso' ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
govorio si samnom jednom.
kad prosjaku pomagah bednom
i kad blazih molitvama
buru i jad u srcu cednom.
Zar nisi i ti onog trena,
o prividjenje moje drago,
promak'o kroz noc kao sena,
nad uzglavlje se moje sag'o
i sapnuo mi reci drage
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
il' kobni duh sto kusa mene?
Uticaj sumnje sto mene guse.
Mozda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duse,
a sasvim drugo sudjeno je...
Nek bude tako! Sta da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zastitu od tebe...
Zamisli: ja sam ovde sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nemo moje srce pati.
Cekam te: nade glas u meni
bar pogledom ozivi jednim,
ili iz teskog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Zavrsih! Da procitam strepim...
Od stida vise nemam daha...
Al' vasa cast mi jemci lepim
i predajem se njoj bez straha..."
|
Ako možeš da vidiš uništeno djelo svog života
I bez riječi da ga ponovo gradiš.
Ako bez uzdaha i protesta podneseš
Gubitak onoga što si dugo tekao.
Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi.
Ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nježan.
Da ne mrziš one koji tebe mrze,
A da se ipak braniš i da se boriš.
Ako možeš da slušaš kako tvoje riječi
Izvrću nevaljalci da razdraže glupake
I da čuješ kako luda usta o tebi lažu,
A da sam ne kažeš ni jedne laži.
Ako možeš da budeš jednostavan iako si savjetodavac kraljeva.
Ako možeš da voliš svoje prijatelje kao braću,
A da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva.
Ako znaš da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ,
A da nikad ne postaneš skeptik i rušilac.
Ako znaš da sanjariš, a da ti san ne bude gospodar.
Da misliš, a da ne budeš samo maštalo.
Ako možeš da budeš čvrst, ali nikada divlji.
Ako možeš da si hrabar, a nikada neobazriv.
Ako možeš da budeš dobar, ako možeš da budeš pametan,
A da nisi čistunac i sitničar.
Ako možeš da zadobiješ pobjedu poslije poraza
I da te dvije varke podjednako primaš.
Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu kada je svi ostali gube,
Tada će kraljevi – Sreća i Pobjeda
Biti zauvijek tvoji poslušni robovi.
A ono što više vrijedi nego svi kraljevi i sve slave –
BIĆEŠ ČOVJEK, sine moj!
|
Zahvalni smo vam sto ste kreirali vas blog - dnevnik na SrBlogs sajtu!
Molim vas da se ulogujete na vasu stranu za uredjivanje dnevnika kako bi dodali kategorije, dnevnike, albume slika, kako bi prilagodili sebi i podesili vas blog.
Mozete odabrati izgled bloga kakav vam odgovara, da odredite sami boju, pozadinu, font, velicinu, i jos puno, puno opcija.
NOVO! Puno, puno pozadina koje mozete iskoristiti za vas blog!
|
|
|
